Eko urbane priče

prica21

Obrt

To je i dalje tvoja soba, tvoj komad sveta izolovan od svega i svih. Na stolu je tvoja piksla, u njoj tvoja cigareta. U tvojoj šolji drema prohladna kafa. Gledaš i tačku u koju si godinama gledao raspredajući razne niti koje su se ispreplitale po tvom životu. A opet, osećaš se kao stranac, u sobi i donekle u životu. Kao da si otišao na duži godišnji odmor i vrativši se zatekao haos i javašluk na sve strane. Ko god da je bio na zameni sve ovo vreme nije uradio Bog zna kakav posao. Previše krajeva koji ne vode nikuda, nema ni onog minimalnog reda koji voliš, o sitnim ekscentričnostima da ne pričam. Išao si negde, ispraćaj je bio teatralan, najavljivao si to kao put na Tibet, potragu za sobom samim. Putovanje te nije ispunilo kako si očekivao, po povratku si zatekao rasulo. Nije da je sve propalo, daleko od toga, samo dom, slatki dom, sada ne deluje kao u tvojim snovima. Neće ni delovati. Ne zaboravi, ne možeš ući dva puta u istu reku, previše je stara ta mudrost da ne bi bila makar donekle tačna. Do jednog trenutka si verovao da će povratak biti gromoglasan, da će te dočekati osmesi... „Gde si čoveče, dugo te nije bilo“... Ništa od toga. Poneko klimanje glavom, poneko „ehej“... Poslednji kom je uspelo da dugo luta i bude dočekan onako kako si ti očekivao da ćeš biti dočekan je Odisej. Ko je to beše pisao? Homer ili Hans Kristijan Andersen? Poput Koeljeovog pastira si prepešačio pola sveta samo što tebe ispod drveta nije dočekalo ništa. Šta si pa zakopao da bi te dočekalo? Pricipe i ubeđenja za koja se gine? Ma daj... Dobro, cela ta priča o ratniku svetlosti ti je oduvek delovala pomalo gnjecavo. Prefurano. I ta mistična putovanja u svet, vidljiva i nevidljiva... Budalaština. Želeo bi da si ciničniji, da možeš da se sam sebi slatko nasmeješ i kažeš: „Magarče!!!“. Ili makar da iscediš koju kap samosažaljenja, da budeš i sam gnjecav. Ovako samo sediš ni dovoljno ogorčen za cinizam ni dovoljno bedan za samosažaljenje. Tako to ide, kada god pojuriš neki san imaš dve mogućnosti – ili ćeš ga stići ili nećeš. Samo, šta god da se dogodi taj san će biti izgubljen. Ne brini, niko se nije olako probudio, nećeš ni ti, ali kada popiješ kafu sve će delovati malo drugačije. Bacićeš cipele poderane od lutanja i potraga, obući ćeš nešto drugo svestan da odelo ne čini čoveka ali ostavlja nekakav utisak o njemu, verovatno široki kaput koji će prikriti da si uz put ostavio što šta i da si sada manji. Dobro, doneo si poneki suvenir, nekolicinu saznanja koja ne deluju toliko grandiozno kao onda kada si do njih dolazio. Ne možeš naslikati veselu sliku paletom tamnih boja. Jesen nikada nije vesela. Nisu svi pejzaži lepi, nisu svi ljudi dobri. Lovci na snove su jadni, možda i jadniji od onih čije snove love. Veverice možda deluju umiljato, ali su ipak glodari. Mačke su samoživi predatori. Nisu svi psi verni. Biti ptica ne znači biti slobodan, pitaj kanarince ako ne veruješ. Voleti i biti voljen su dve različite stvari. Trice i kučine kada se pomešaju sa uljem podmazuju mehanizam. Sva ta kondenzovana iskustva te menjaju. Ustvari, promenila su te odavno samo ti taj obrt nisi primetio. Ako se čovek u magli kreće dovoljno dugo na kraju će završiti na početku jer nehotice ide u krug. Levoruki na levo, uvek mimo sveta, desnoruki za većinom. Batrgaj se i otimaj, pravi kompase i astrolabe, ne vredi. Napravićeš elipsu i ništa više. I prekini da se čudiš, do sada si shvatio da si ponovo na početku.

Povratak na priče