Eko urbane priče

prica38

Brijati se ili ne, pitanje je sad

Ima nešto u čoveku... Ne! Stani! Glupa rečenica. U čoveku ima svačega te je glupo počinjati išta uopštenim opservacijama tipa "sve je to život" ili "pa dobro, makar se nije mučio". Strogo konkretno! Dakle, gurati prste u živu, još nezaraslu ranu jeste glupo. LJudski je, ali je glupo. Ili glupo je, ali je ljudski? Na to se čovek navikava već u pubertetu kada se pred važnu žurku pojavi famozna bubuljica na čelu koja još nije, kako se to obično kaže, zrela, ali ti prosto moraš da probaš da je iscediš. Kasnije kroz život pokušavaš da nešto preciznije odmeriš tajming ceđenja mada s vremena na vreme neumitno završiš sa krastom posred čela, zdravoj logici uprkos. Pokušaš da prikriješ posledicu svog nestrpljenja tako što se ne obriješ, ako si muško dabome. Žene to rade korektorima ili kako se već zovu ona čuda što deluju kao nešto što je izašlo iz molerske radionice. Da ne lutam previše, pokušaš dakle da to prikriješ trodnevnom bradom što nikada ne uspeva i konačno završiš kao neobrijani tip koji folira da je "casual" frajer uparen sa indijkom, kod njih je slična crvena tačka znak da je udata. Ili nevina. Ili već nešto, ne znam, slabije sam ovih dana zalazio u Kalkutu. Sa druge strane, ako previše čekaš bubuljica će se rasprsnuti sama od sebe pa ćeš na istoj toj žurci biti tip koji je doduše pedantno obrijan, ali ima neku beličastu zmijicu na čelu. Dobro, pomisliš, to je samo malo biologije, dešava se. Hm... I pišanje je samo malo biologije pa to ne radiš na sred Knez Mihajlove. Tajming je dakle sve, i tek da ova mala kozmetičarska parabola ne ostane obesmišljena iskoristiću starogrčki filozofski princip - načelo prave mere. Život je to što jeste, bubuljice su njegov sastavni deo, bilo ih je, ima ih i biće ih. Samo treba znati kada je koja zrela. Molim one koji su to ukapirali da mi hitno projasne. Ne mogu više da šetam neobrijan.

Povratak na priče