Eko urbane priče

prica39

Cangrrrrrrrrr

Zamisli samo...

Da reč ima onu snagu koju joj pridaješ

Da čovek može sve što misli da može

Da je život ono što misliš da jeste

Užas!

Beše to čovek blag i anemičan. Nevoljan za konflikt, nemoćan za sebe, još nemoćniji za druge. Plah i nesiguran tumarao je kroz život skoro pet decenija sa promenjivim uspehom. Istina, uspeo je da uredno popuni sve kolone i prazna mesta na životnom formularu. Završio je nešto škole, odazvao se pozivu u vojsku, uredno bio vakcinisan. Pratio je vesti i izlazio na izbore trudeći se da zaokruži najboljeg kandidata, plaćao porez i vezivao pojas u kolima, gledao levo i desno pre nego što pređe ulicu, ljubio kada je mogao, prihvatao "ne" kada je morao. Uklopljen i ukalupljen u ovaj svet uspeo je da preživi četrdeset devet godina, jedanaest meseci i trideset dana. Kada živiš život sa razumno niskim očeivanjima skoro da je nemoguće da se razočaraš. Štaviše, kada se krećeš unapred zadatim koordinatama skoro je nemoguće zalutati.

Te noći se našao na pola puta, na pola svog veka. Čudna je stvar sa tim životnim vekom. LJudi to neretko shvataju kao vremensku odrenicu, kao stotinu godina, a slabo ko doživi trocifren broj svećica na torti. Zatečen ovim pitanjima i armijom sličnih zakučastih pitanja naš je junak proveo prvu besanu noć u svom životu. Čudilo ga je to, ipak je najveći deo svoje energije posvetio mirnom snu i činjenici da miran san kao takav nema cenu i predstavlja vrhunac egzistencije. Nezgodna pitanja su se rojila čitave noći, a on nije mogao da pronađe ni jedan jedini odgovor. Sve mu se odjednom učinilo uzaludnim.

Ujutru se požalio ženi. Ona je kao svakog jutra skuvala kafu, on je prelistavao novine, ali mu ni jedan tekst nije držao pažnju. Morao je da kaže. Morao je da makar izbaci iz sebe teret prethodne noći. Ona ga je pitala da li je lud.

Poučen njenom trapavom reakcijom kao nekim dobrim savetom otišao je kod lekara. Opšte prakse, naravno. Istina, plašio se da zaista nije poludeo, pokušavao da dokuči koliko je njegov logički aparat funcionalan, ali je jedino uspeo da se doseti da ludaci nikada nisu svesni svog ludila. Ma koliko da se pribojavao da je njegov slučaj hitan, ipak je najpre otišao kod lekara opšte prakse jer se to tako radi. Na šta bi ličilo kada bi svi išli preko reda i van sistema? Pa bolnice bi bile pretrpane, nastao bi haos. On neće biti inicijator haosa, pomislio je. Lekarka ga je saslušala popunjavajući uput. Usput mu je poslušala pluća i srce, kad je već tu. Na klinici za mentalno zdravlje sedeo je preko dva sata čekajući red. Čudilo ga gužva. Uvek je mislio da su ljudi sa psihičkim problemima marginalni deo društva, da ih je malo. Broj ljudi u čekaonici ga je ispunio užasom. Ponovo je vrteo teme od prethodne noći, postavljao pitanje smisla i postojanja duše, tragao za uzrokom sopstvenog bivstvovanja i na taj način prekraćivao vreme. Kada je konačno došao red na njega ustao je sa stolice i nesigurnim korakom krenuo ka ordinaciji. On toga nije bio svestan, ali pogled mu se polako menjao. Zakucao je na vrata jače nego obično, to ga je prenulo, potom ušao i seo u stolicu ne čekajući da ga lekar ponudi da sedne. I taj gest ga je začudio. DO juče bi stajao, ako treba i satima dok se lekar ne doseti da je pacijent tu i da stoji. Danas ne.

- Šta vas muči?

- Mislim da sam lud doktore.

Doktor ga je gledao sa visine, streljao nipodaštavajućim pogledom, ali on pogled nije sklanjao.

- Kakvi su vam simptomi?

On mu ispriča sve od prethodne noći pa do trenutka dok nije ušao u ordinaciju. Doktor se samo smešio i slušao svaku reč. Tek kada je zavrišo primetio je da je u pola razgovora ustao i koračao po ordinaciji, da mu je ton bio nešto viši, da mu je bat koraka bio nešto glasniji, da su mu leđa bila manje povijena. Doktor je sa istim smeškom počeo da popunjava neki papir, verovatno nalaz. On je ponovo seo i čekao da mu se doktor obrati. Prošlo je tek nekoliko sekundi, ali ga je strpljenje izdavalo. U tom trenutku je čuo kako se negde lomi staklo, kao da se neki prozor rasprsnuo usled nevidljivog pritiska.

- Tako kažeš. Misliš da si lud?

- Bio sam.

- Šta si bre bio?

- Bio sam lud. Tek sada više nisam. Hvala vam doktore i doviđenja. To jest, zbogom.

Povratak na priče