Eko urbane priče

prica4

Svakodnevica

Nisam u skorije vreme gledao u kalendar ali sve mi se nešto čini da je danas 21. vek. Nema potrebe da se ciframo sa godinama, daleko bilo mesecima, sve to je obično jajarenje. Dobro, priznajem, ponekad liči na 19, neke od ondašnjih borbi se još uvek vode, katkad se raščišćavaju rauni još od Kosovskog boja, ponekad liči na mlađe kameno doba kada vidiš nekoga ko u sred bela dana piša u Studentskom parku, ali svi kalendari kojima baratamo se definitno slažu da je smo već pošteno zagazili u novi milenijum. Zagazili kažem, ne ušli. Kažu stari da kada vidiš čoveka da ide ulicom i priča sam sa sobom ili je lud ili gradi kuću. Izgleda da mnogo sveta gradi kuću. Neko je stigao do opsesivnog temelja, neko do fobičnog prvog sprata dok su neki već pred šizofrenim krovom. A neki bogme već meću fasadu... Dobro, nešto od toga ide u tekovine civilizacije, tu se ne može ništa učiniti. Nešto kažem, ne sve. Približavamo se Jevropi, to je definitivno dobra stvar. Dobra? Šta ja znam, tako kažu. Eto uskoro kreće novi zakon protiv pušenja na primer. Pušenje će biti zabranjeno u ugostiteljskim objektima osim u posebnim, samo za tu svrhu napravljenim, prostorijama u kojima neće biti dozvoljeno služenje pića i hrane i koje će morati da imaju posebnu ventilaciju koja će upumpavati 30 kubika vazuha na sat. Služenje hrane i pića je zabranjeno valjda zato da svet tu ne bi previše dangubio. No dobro, svako čudo za tri dana pa će tako taj famozni zakon biti promenjen već 2012. kada će pušenje biti u potpunosti ukinuto. I tu kaskamo za Jevropom u kojoj je vesela stvarnost da u, recimo, Amsterdamu možeš da zapališ džoint ali travu ne smeš da mešaš sa duvanom jer je štetan. Imamo i solidan Finski primer gde postoje sobice za narkomane gde im daju krevet, špric i iglu da se malo relaksiraju. Da ne bi širil irazne bolesti, dabome. Na ulici ne smeš da zapališ cigaretu. Ne znam zašto, valjda zato što na ulici nema preko potrebnih 30 kubika vazuha na sat pa ulica ne ispunjava zakonski uslov. Majka mu stara, mnogo sam retrogradan, meni nikako ne ide u glavu da legalno kupljene cigarete ne možeš da konzumiraš nigde dok za nelegalno dobavljenu drogu dobiješ besplatan smeštaj i uslugu. Ovaj glupi balkanac u tome vidi neku diskriminaciju, ali nije to. To je evolucija civilizacije samo ja to ne kapiram. Ne gradim kuću, ne pali taj izgovor, mora biti onda da sam lud. Meni tipično ovdašnjem sve to liči na neku teoriju zavere u kojoj vlasti (ovdašnje, ondašnje) nemaju hrabrosti da se odreknu akciznih evrića pa stoga ne mogu da zabrane to najveće zlo i prebijaju celu stvar preko krajnjih korisnika koji u tome vide neko perverzno zadovoljstvo za koje još i plaćaju. Neće pamet u tvrdu glavu balkansku pa to ti je. Mislim da je u pitanju višedecenijski nedostatak produhovljenosti. Ne mislim, naravno, da pušačima treba dati odrešene ruke da ugnjetavaju nepušače, samo pričam da treba da postoji izbor. Postoje umrlice na svakoj pakli cigareta pa to bato biraj. I gotovo. Pušački i nepušački deo svakog kafića, kluba, restorana... Bolja vetilacija u mešanim prostorima. Ma ne, to ja lupetam, to je sigurno glupo, nepraktično i neizvodljivo. Još bi gluplje bilo zahtevati od duvanskih kompanija da odstrane sve štetno iz cigareta. To bi zahtevalo da duvan bude genetski modifikovan a to je nemoguće za današnju nauku. Možda da napravimo neku paradu? Ne pali, za to moraš da budeš gej. Oni ljudi imaju pravo da svoj lifestyle popularišu tako što na nekim kolicima u povorci teraju predigru pred svima koji to gledaju plus pred onima koji gledaju tv prenos dok nekome ko je heteroseksualan policajac napiše kaznu za uznemiravanje javnog reda i mira kada ga uhvati na delu sa devojkom u nekom haustoru u pola noći gde ih niko ne vidi osim tog pandura koji je tu ušao samo da bi se ispišao. Znam, zvučim kao Kalimero. Nije sve tako crno. Eto uzmimo na primer vlast. Vlast je postavljena od strane naroda koji treba da zna sve o Njima jer im je poslodavac. Pitajte nekog ministra da vam pokaže imovinsku kartu pa ćete videti kako to funkcioniše. Kažu ljudi da je to zadiranje u privatnost. Onda tom istom narodu uvale biometrijske lične karte pa svaki priučeni haker može da hara po svim podacima koje taj čip nosi tako što na ulaz svoje zgrade na primer ugradi čitač kroz koji moraš da provučeš ličnu kartu da bi ušao. Za par godina uđe tako neki Pera Simić u zgradu Etnografskog muzeja (koji će do tada radi sufinansiranja biti pola muzej a pola banka) zato što ga muči prostata i mora hitno do sobička sa nacrtanom cipelom i još se zadrži u prostoriji sa 30 kubika vazduha na sat par minuta. Tokom tog dana neko opljačka pomenutu banku. Onda inspektori privedu Peru Simića koji mora da objašnjava zato je dana tog i tog u 15 časova i 22 minuta ušao u zgradu Intesa Etnografskog muzeja i tu proveo 14 minuta i 26 sekundi. Pera je naravno uplašen, niko ne voli policijska ispitivanja, pogotovo ne sme da prizna da je širio rak neko vreme u prostoriji sa 30 kubika vazduha na sat koja je ionako zaostatak grešne prošlosti čovečanstva i ne bi trebalo da postoji, pa kaže kako je usled problema sa prostatom morao da svrati tu te se zadržao kod nekog eksponata još par minuta. Ponudi dobri Pera i da pokaže nalaz specijaliste o toj njegovoj prostati ali policajac odbija. "Samo provucite ličnu kartu kroz čitač, tu je i zdravstveni karton". Klikne policajac par puta mišem, utvrdi da se Peri piškilo "izvan osnovane sumnje", ali tu su sigurnosne kamere. Nisi ti Pero samo piškio, još negde si bio. E sad, da je Pera manjina po ma kom osnovu još i da ima neke nade. No, Pera je belac. To otpada. Hrišćanin. I to otpada. Heteroseksualac. Tja majku mu! Muškarac. Ni to ne može. Srednjih je godina, ne pali ni starosna diskriminacija. Ne spada siroti Pera ni u kakavu manjinu. Svi koji su nekakva manjina imaju silna posebna prava da Peri ova obična ljudska prava niti čemu služe niti ičemu vrede. Zatraži Pera advokata (na kog ima pravo bez navođenja posebnog razloga) i dođe neki pravobranilac po službenoj dužnosti. Popriča sa Perom i kaže da mu nema spasa. Ili da prizna pljačku ili da prizna da je zapalio cigaretu mada je svejedno jer je kazna jako slična. Možda ipak pljačku, ako dokaže da je siromašan možda dobije neku olakšavajuću okolnost. Ili da je kao dete zlostavljan, to takođe pali. Neće Pera ni da čuje. Kako da kaže da je siromašan kada pristojno živi. I kako pokojnom ocu da prevrće kosti pričama o zlostavljanju? "Kako bre Pero da ne spadaš ni u kakvu manjinu, majka mu stara" - govori pravobranilac i zabrinuto klima glavom. "A da ti kažeš da povremeno voliš da se preobučeš u žensko?" To bi upalilo. Pera tvrdoglavo insistira da on to ne radi i da nema smisla da laže kada ionako nije kriv ni za šta. Advokat ga gleda nekako sažaljivo i kaže: "Džaba ti to moj Pero, upao si u pukotinu sistema, za nešto moraš da odgovaraš". "Šta ću ako mi pretraže stan pa ne nađu nikakve ženske stvari?" - pita Pera. "Ništa, doneću ti ja nešto. Imam u kancelariji baš za ovakve slučajeve pa ti lepo obuci suknjiče i briši kući". Složi se Pera nekako a advokat odlazeći doda kako je sve bilo lepše u stara dobra vremena i kako bi Peri bilo pametnije da se ispišao na sred Studentskog trga jer je to prekršaj a ne krivično delo. Bar do sledeće godine kada izlaze neki novi zakoni.

Povratak na priče